Autorski

Marin Krešić: Uništavanje grada, nova epizoda – Veliko ratno ostrvo

Rešili su da na Makiškom polju krenu u novi veliki burazerski projekat i da tu grade milione kvadrata, hiljade stanova. Uzeće za sebe besplatno zemlju, nateraće Beograd da ga o trošku građana uredi i komunalno opremi – i eto im bogatstva.

Nije im bilo bitno što je baš tu slučajno i izvorište za vodosnabdevanje milionskog grada i što, po važećim propisima, ne smeju da grade ništa slično u užoj zoni njegove zaštite. Znaju da će to lako rešiti – sva vlast i moć je u njihovim rukama, odlučuju sami, ne pitajući nikoga.

Ali pošto se javnost bunila i suprotstavila, smislili su kako da je umire i najavili su da će nam napraviti novo izvorište. Taj recept su već probali, do sad su svoje urbanističke zločine uvek pokrivali obećanjima, iako od obećanog nisu ispunili ništa. Unište železničku stanicu tako što samo obećaju novu i ostave grad trajno bez nje. Hoće da sruše most tako što obećaju da će napraviti novi. Pošto je neophodno poseći drveće ili šumu radi izgradnje novih kuća, obećaju da će posaditi imaginarnih milion novih stabala, pa poseku zdrave parkove i drvorede.

Međutim, sad im se ne sme dozvoliti čak ni da pomisle da možda ispune najavu! Jer nova meta im je, ni manje ni više, nego – Veliko Ratno Ostrvo! Rezervat prirode, vekovno stanište ptica, oaza i budući beogradski Centralni park, u sred srede nekog budućeg zdravog i čistog Velikog Velikog Beograda. Central Park u Njujorku je toliko bezobrazno veliki da se vidi iz kosmosa. Na tu kartu igraju i Holand park i Hajd park u Londonu. Ti veliki parkovi svetskih metropola u stvari su oaze prirode i trajno biološko i psihološko olakšanje čitavog grada. Nematerijalni profit kakav ovi parkovi donose svojim gradovima je ogroman, jer bi u suprotnom nemilosrdni tok kapitala svuda u svetu odavno samleo ove oaze i to skupo zemljište pretvorio u nove poslovne centre i nove fabrike za proizvodnju novca.

U Beogradu je Veliko Ratno Ostrvo i sama priroda ogradila rekama i sačuvala od domašaja gramzivih rušitelja, ali ipak su se već decenijama mogli čuti razni predlozi kako da se na njemu nešto zida, pa nešto napravi, pa malo malo pa neko organizuje savetovanje o tom prostoru, ali je on ipak ostajao nedirnut.

I ova vlast je već jednom diskretno opipavala puls Beograđana najavama da je Veliko Ratno Ostrvo idealno za izgradnju kazina, kockarnica i luksuznih hotela – ali je negodovanje bilo jako i prividno su odustali. Sad su smislili novu kombinaciju – uloviće dve muve jednim udarcem. Aha, kažu, bunite se zbog zagađenja izvorišta – pa evo vam novo. Najavili su da će na ostrvu da grade nove reni bunare i naprave novo izvorište za Beograd.

Ali znamo im trikove, na našu nesreću poznajemo ih, jasne su nam sve njihove koruptivne kombinacije. Potpuno je jasno da će, kad jednom tu uđu i dovuku građevinske mašine, na brzinu da nacrtaju i usvoje nekakav urbanistički plan, po kom, kad su već tu investirali, mogu da nastave da grade. Kao što betoniraju Park prijateljstva. Kao što seku Košutnjak da bi i tu gradili. Kao što skrnave Kalemegdan. Kao što, na očigled svih, bezobzirno uništavaju sve po Beogradu.

Ali ovde im ne sme uspeti! I ne sme uspeti nijednoj novoj bandi, sve dok Beograd, po prirodi stvari i logici rasta, ne pređe i Dunav i ne počne da se širi na njegovu levu obalu. I tek tada, u slobodnoj Srbiji, neka ga otkriju neke nove generacije – jer tek tada će svima biti i kristalno jasno koliko taj prostor vredi i čemu može da služi.

Zato se nadam da će se uspavani i pokorni Beograđani najzad trgnuti i reći NE, namazati katranom i perjem i oterati ove štetočine tamo gde im je mesto, zauvek.

Marin Krešić,
Predsednik Resornog odbora za urbanizam
Pokreta Slobodna Srbija