AutorskiReakcije

Treća doza

U moru kakofoničnih i oprečnih informacija koje vlast svakodnevno plasira u medijima, pojavila se i ona da bi se treća doza nekih vakcina mogla primati nakon četiri meseca, a neke nakon pet. U ovoj informaciji ne bi bilo ništa sporno da prethodno nismo bili obavešteni da će vakcine štititi barem godinu dana. Prvo i osnovno pitanje jeste: “Kada ste nas slagali, tada ili sada?”

Najavu ovoga dala su stručna tela, koja su sve samo ne transparentno kreirana, ali i pored svega toga mišljenje su navodno dali na osnovu nekih radova iz stručnih i svetski priznatih časopisa. Ti časopisi ne samo da nisu navedeni, već mnogi stručni časopisi istovremeno izdaju radove koji imaju totalno oprečna mišljenja o istim temama. Problem naime nije u samoj prirodi COVID-19 virusa, već u tome kako se uzorci biraju i ko je uzorak bira, tj. ko je na čijem platnom spisku.

No, da ne bismo ispravljali krive Drine koje do sada niko nije, niti će ih ikada ispraviti, radije bismo postavili neka od sledećih pitanja:

1. Kada će stručna tela u Srbiji izaći sa nekim konkretnim podacima o rezultatima imunizacije i time konačno prekinuti podele u narodu između tzv. “vaksera” i “antivaksera”? 

2. Ako je već priznato da smo vakcine uzimali bez da su testirane i da smo u neku ruku mi bili testno područje, zašto onda nemamo naše naučne radove o rezultatima te iste imunizacije?

3. Kada će početi da se gleda kao primarni cilj zdravlje naroda, a ne pravdanje nabavke vakcina? Zar nije primarno da građani budu zdravi a ne da se sakrije pogrešna procena, koja u krajnju ruku i nije pogrešna već previše optimistična, a optimistična je kao posledica oprečnih informacija koje su dovele do podela iz tačke 1.

4. Kada će biti urađena studija o tome koji su potrebni parametri u smislu zdravstvenog stanja kao preduslov da bi imunizacija bila uspešna na određenom pacijentu?

5. Zašto je dozvoljeno da veliki broj ljudi iz Indije, kod kojih je postojala velika šansa da su zaraženi Delta sojem, uđe u našu državu u trenutku kada su navodno viđeni prvi rezultati imunizacije, a bilo je poznato da imunizacija nije uspešna sama po sebi u slučaju Delta soja?

6. Kada će se borbom protiv pandemije baviti struka a ne političari, od kojih tek dvoje ima donekle veze sa medicinom, dok su ostali daleko od te oblasti?

7. Kako građani mogu biti sigurni da nakon afera sa kiseonikom iz regiona mi nemamo isti problem, s obzirom na to da prema dostupnim podacima postoji gornja granica koliko kiseonika jedan pacijent može da primi i da se izbori sa koronom, dok kod onih koji su ga primili više,  sledi tragičan ishod u mnogo višem procentu. Da li je to posledica tehničkog kiseonika i ugljen monoksida koji se u njemu nalazi?

Ovo su samo neka pitanja na koje i dalje tražimo odgovore. Bojimo se da će neka od njih, ako ne i sva, ostati bez odgovora…