Autorski

STAV: Zašto mora biti srušen kompleks ,,Beograd na vodi”

 

Kada bude smenjena sadašnja vlast, onda će i onaj zastrašujući, megalomanski i ružni a nelegalni kompleks na savskim padinama Beograda morati da bude srušen.

To nisu moja zloba i osvetoljubivost ili inat. Jer, kad se tačno izračuna koliko iznosi pljačka Beograda koja se odigrava i koliki će tek biti naši stvarni i trajni troškovi za takozvani ,,Beograd na vodi”, postaje očigledno da je rušenje celog nelegalnog kompleksa jedino što je ekonomski opravdano.

Sve je oko tog poduhvata bilo nejasno i tajnovito – i urbanistički, i pravno, i ekonomski, a ugovor o projektu je proglašen tajnim i nije nikada u celini dat javnosti na uvid. Sve što smo ikada videli jeste maketa nepoznatog autora, pokazana javnosti 2014. godine. Pa ipak, nije se moglo sakriti da je preko 100 hektara skupog gradskog građevinskog zemljišta u epicentru Beograda poklonjeno nepoznatim ljudima. Budući da jedan ar zemljišta na elitnim lokacijama u Beogradu košta i do 50.000 evra, na ovaj način je Beograd oštećen za iznos od pola milijarde evra. Nepoznati investitor je u potpunosti oslobođen i troškova za uređivanje građevinskog zemljišta. Pošto od svakog graditelja za kvadrat izgrađenog objekta na elitnoj lokaciji u Beogradu Direkcija za izgradnju tu naknadu naplaćuje prosečno 500 evra, ovim činom je od grada opljačkano još oko milijardu evra.

Ubrzo se oglasila i stručna javnost koja je ukazala na to da takva izgradnja, u potpunosti podređena slobodnoj volji nepoznatog investitora i njegovim tržišnim potrebama, odstupa od svih važećih planova.

Usledile su na brzinu pripremljene, nezakonite i pravno nemoguće izmene planova kako bi se oni prilagodili maketi projekta. Beograd je na to reagovao sa 1.200 primedaba, uz protest institucija, građana i strukovnih organizacija. Ukazano je na sve sporno – od toga da je predložena izgradnja sasvim strana okruženju i morfologiji grada, da je cela četvrt nepovezana sa urbanom matricom savske padine i terazijske terase, da se javno zelenilo drastično smanjuje, neopravdano gasi železnička stanica i van grada izbacuje železnički saobraćaj, da se dozvoljavaju besmisleno visoki objekti i kula uz samu obalu Save – čak 150 metara viša od kote Svetosavskog platoa – do činjenice da će gomilom zgrada visine između 20 i 25 spratova Beograd postati i bukvalno zazidan, te da megalomanska struktura zaklanja sva istorijska znamenja grada.

Međutim, sve primedbe su brutalno odbijene i plan je usvojen. Neka ostane zapisano da je u ovom prvom pogrešnom koraku, posle kog je i sve ostalo bilo pogrešno, saučestvovala i Inženjerska komora Srbije jer je odbila da njen Sud časti procesuira inženjere koji su doneli odluke na Komisiji za planove.

Nakon toga, država je zbog ,,Beograda na vodi” za svaki slučaj skrojila i ,,lex specialis”, kojim je omogućen prinudni otkup privatnog vlasništva radi izgradnje stanova i lokala privatnog investitora. Na taj način je ovaj deo grada izuzet iz pravnog sistema Srbije.

Taj neustavni zakon je bilo teško sprovesti redovnim procedurama pa je, svi se sećaju, u izbornoj noći 24. aprila 2016. godine grupa maskiranih muškaraca blokirala Hercegovačku ulicu i bagerima rušila objekte pod pretnjom, nasilnički izvlačila građane iz objekata i automobila, oduzimala im telefone i ograničavala kretanje. Građani su zvali policiju, ali je ona odbila da interveniše. Radnika obezbeđenja u Hercegovačkoj su ljudi u fantomkama i s palicama izveli, vezali i oduzeli mu telefon. Preminuo je iznenada i pod čudnim okolnostima mesec dana kasnije.

Javnost i dalje ne zna ko su bili ljudi s fantomkama i ko je rušio te noći. Ova strašna priča, slučaj Hercegovačka, dospela je u rezoluciju Evropskog parlamenta o Srbiji kao primer nefunkcionisanja pravne države i odsustva saradnje između izvršne vlasti, institucija i pravosuđa.

Uskraćen za prihode, Beograd istovremeno nije oslobođen obaveze da kroz nove infrastrukturne sisteme obezbedi grejanje, ventilaciju, vodu i toplu vodu, osvetljenje, električnu energiju; da proširi fabriku vode u Makišu, podigne dve ili tri nove energane ozbiljnih gabarita sa instalisanih 100 MW, mrežu saobraćajnica u budućem kompleksu i dodirnim zonama grada. Da izgradi trgove, parkove, škole, sportske terene, vrtiće, objekte kulture, novi most i štošta drugo – a sve na površini od oko 2.000.000 kvadratnih metara predviđenih za 17.700 stanovnika i oko 60.000 radnih mesta u poslovnim objektima, tržnom centru, hotelu i dr. Prema realnim procenama, grad će na te izdatke morati da potroši oko 1,5 milijardi evra i taj trošak nas tek čeka.

Nakon što ortačka kompanija izgrađene objekte jednom rasproda naivnim kupcima, ostaje da se nagađa o tome šta će se događati sa tlom, šipovima i statikom objekata. Naime, već je prilikom prvog značajnijeg kopanja došlo do odvaljivanja kosine uz Savu, reku sa velikom oscilacijom vodostaja, što u terenu u kome se pobijaju šipovi i grade temelji pokreće sufoziju i smanjuje nosivost šipova, a okolni teren i cevi kišne i fekalne kanalizacije trpe sleganje.

Zbog toga će muljne pumpe, kao i svi bunari kojima se spušta nivo podzemne vode, morati trajno da ostanu aktivni na celoj lokaciji a samo molitve će pomoći da obični zemljotresi ne izazovu veće efekte likvifrakcije, koja dodatno dovodi do nejednakog sleganja.

Sve to neophodno buduće održavanje objekata u ovom kompleksu biće manjim delom o trošku budućih vlasnika stanova, lokala i objekata, a većim delom o trošku grada. Beograd će, dakle, plaćati neprekidni rad stotina pumpi.

Jasno je da se maketa nepoznatog autora realizuje izgradnjom neželjenih objekata i po grad štetnim nelegalnim izmenama beogradskih planova, donetim kroz nedemokratsku proceduru a na osnovu neustavnog i sa svim ostalim zakonima neusklađenog Zakona ,,lex specialis”, pri čemu je nepoznatim licima poklonjeno izuzetno vredno zemljište, a visoke cene njegovog opremanja i uređivnja zemljišta plaćaju građani. Istovremeno se uzurpira privatna imovina i sprovodi nezakonito rušenje a nadležne institucije ćute i ne reaguju.

Sve u svemu, ova izgradnja će Beogradu, njegovim sadašnjim i budućim stanovnicima doneti mnoge nevolje. Svi oni pretrpeće direktnu materijalnu štetu budući da računica pokazuje da će nastavak realizacije ovog nelegalnog projekta iznositi oko dve milijarde evra.

Beograd se toga može spasti samo ako se odustane od projekta a već izgrađeni nelegalni i nezakoniti, neželjeni i neprimereni objekti – budu srušeni.

To nije nerealan predlog i rušenjem neće biti oštećeni pošteni kupci stanova i poslovnih prostora u već izgrađenim objektima.

Kada se krene u borbu protiv kriminala i korupcije, svi štetni i tajni ugovori biće poništeni.

Pošto danas niko više ne može da pobegne i sakrije se u nekoj maloj okeanskoj državi, svako ko se ogrešio o zakon, pa i potpisnici štetnih i koruptivnih ugovora, biće uhapšen i priveden pravdi.

Tokovi novca se danas prate s lakoćom. Bez problema se otkrivaju nelegalni i koruptivni izvori, pa se takav novac (ili imovina pribavljena takvim novcem) počiniocima u zakonom regulisanoj proceduri oduzima.

Svi oni koji su zloupotrebom položaja, kriminalom i pljačkom države i društva stekli lično bogatstvo biće uhapšeni, jer će u tome pomoć pružiti cela međunarodna zajednica. Takvi su opljačkali mnogo, radi se o ogromnoj sumi novca.

Moja procena je da će biti sasvim dovoljna da se obeštete kupci koji mogu da dokažu poreklo novca kojim su te nekretnine kupili.

Ostaće tu, sasvim sigurno, dovoljno para da se namire vlasnici svih objekata nelegalno porušenih u kriminalnoj noćnoj akciji u Hercegovačkoj ulici.

Kad se sve pošteno stečene nekretnine na taj način otkupe, ostaje samo još da se napravi dobar i stručan projekat rušenja, čija realizacija danas nije nikakav poseban problem. Specijalizovane kompanije znaju vešto da osmisle tačke za postavljanje eksploziva i izregulišu pad visokih struktura tako da ne naprave ni najmanju štetu u okolini.

Na taj način će dobri stari Beograd biti sačuvan, rogobatna skalamerija koja je pretila da ga uguši uklonjena i sačuvaćemo milijarde evra za sopstvene, a ne tuđe potrebe.

Objašnjeno?

Marin Krešić

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *